Поводом вијека од смрти српског пјесника Алексе Шантића у Мостару ће у суботу, 3. фебруара. бити одржан помен у организацији мостарског Градског одбора Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва "Гусле".
Парастос ће бити одржан у суботу, 3. фебруара, у 12.00 часова на српском православном гробљу Бјелушине у Мостару.

Из "Просвјете" и "Гусала" позвали су све грађане Мостара да им се придруже и одају почаст највећем пјеснику Мостара.

Наш највећи пјесник по души и срцу Алекса Шантић умро је 2. фебруара 1924. године у 6.25 часова, од туберкулозе - тада неизљечиве болести.

Мостар и данас памти и препричава његову сахрану, јер се таква ни прије, ни послије није догодила у граду на Неретви.

Сахрањен је на православном гробљу Бјелушине у Мостару.

Када се сазнало за његову смрт, ријеке људи сливале су се ка Ћоровића кући, гдје је Шантић код своје сестре Персе провео задње дане живота, како би поклонили свом пјеснику и изјавили саучешће породици. Због пристизања великог броја људи Шантићев ковчег је до сахране био пренесен у Српски дом /данашње Народно позориште Мостар/.

Мостар је, забиљежили су хроничари тадашњег времена, био завијен у црно.

"На кућама висе црни барјаци, фасада Општинског Дома претворена је у једну црну масу, па су чак и улични фењери обавијени црним крепом. У црно утонула варош пружа дирљив призор уцвељене мајке за изгубљеним сином", записано је у тексту из књиге Јосипа Лешића "Роман о пјеснику" који описује Мостар на дан сахране Алексе Шантића.

У тексту се наводи да су из читаве Херцеговине стизале бројне делегације, нарочито из Невесиња /било их је који су пјешке превалили по 40 до 50 километара, само да би видјели још једанпут свог пјесника и поклонили се његовој сјени/.

"У један сат по подне" – извјештава дописник "Времена" – "дошла је у Српској дом пјесникова родбина, а у два часа су чланови српског пјевачког друштва `Гусле` и хрватског `Хрвоја` изнијели ковчег из Дома и унијели га у кола. И тијело мртвог Шантића по дивном ведром дану прошло је на своју посљедњу шетњу кроз Мостар... Поворка је обишла око цијелог Мостара и у њој је узело учешће све грађанство. Овакву жалост и овакав погреб Мостар није никада до сада видео. Од Српског Дома до гроба, било је 15 говорника, који су о пјеснику говорили испред разних организација, пјевачких друштава, књижевних часописа", наводи се у књизи.

Додаје се да су аероплани кружили над поворком која је обилазила Мостар, а да су дуж улица стајале масе свијета које су испраћале пјесника, док су све радње биле затворене.

”А народ, био он муслиман, православни или католик, звао се он Хрват или Србин, подједнако је тужио и оплакивао свог великана и пјесника. Сви су говорници истакли Алексу Шантића као пјесника јединства и братства, али као да је то најдирљивије учинио мујезин, који је при пролазу спровода, са минарета Церничке џамије, топлим гласом отпјевао посљедњу молитву праштања. Пратња је трајала пуних пет часова, два до седам по подне. Мрак је већ био увелико пао када је, кроз многобројне почасти и густе редове тронутог народа, измучено тијело неумрлог Шантића, нашег највећег пјесника по души и срцу, спуштено у херцеговачку земљу при романтичној свјетлости буктиња".