Припадници Донског кадетског корпуса су у Билећи прихваћени као најрођенија браћа и за то вријеме су овдје отворили дом здравља, школу, али и позориште у којем је 1924. одржана прва представа. Један од тих билећких Донаца учествовао је 1936. на Олимпијским играма у Берлину. Други је пак пројектовао пола Београда, а трећи илустровао једну од књига Милутина Миланковића - каже, предсједник завичајног друштва “Освит” из Билеће, Миодраг Хрњез Љумо. Неколико стотина припадника царске руске војске, поријеклом са Дона, након што су се нашли на удару бољшевика, побјегли су из земље и након избјегличке одисеје пронашли су свој нови дом у Билећи у периоду од 1. новембра 1921. до септембра 1926. године, остављајући иза себе у овој херцеговачкој општини видан и неизбрисив траг у школству, култури, здравству и економији.

Хрњез описујући тај период боравка ових руских царских војника на овим просторима.

Пред крај грађанског рата у Русији већина царске војске породице Романов, или како су их звали “бјелогардејци”, прогањана је од стране црвеноармијских бољшевичких трупа. Међу њима је био и Донски кадетски корпус. Према историјским списима, један дио овог корпуса евакуисан је 1920. у град Измаил на Суецком каналу, гдје ће га Енглези распустити на путу ка Бугарској 1922. Његов други дио је евакуисан у Цариград, па потом у Краљевину СХС. Послије кратког боравка у Словенији, ови одани војници генерала, односно барона Петра Врангела, обрели су се у Билећи, новембра 1921. гдје су распоређени по одлуци тадашњих власти Краљевине СХС. Путовање је, према овим историјским списима, трајало данима, а путовало се ускотрачном пругом преко Брода, Сарајева, Мостара до Требиња, одакле ће пјешке стићи до Билеће.

Доласком у овај крај започела је нова епоха историје Донске кадетске школе, али и саме Билеће. Првих неколико мјесеци проведено је на обнови инфраструктуре која је била порушена за вријеме Првог свјетског рата. Тада су отворене и прве радње, а кадети су се почели навикавати на нови живот. Отворена је и црква у којој је иконе осликао руски умјетник, а потом и позоришна дворана. На челу позоришта је био генерал Александар Ивановић Васиљев. Билећа се тада сусрела са врхунским руским литератама: Пушкином, Достојевским, Гогољем, Островским, по чијим дјелима су креиране и позоришне представе, а 1924. је изведена прва - Гогољев “Ревизор”. Након тога је отворена и опремљена и гимнастичка сала, а није дуго протекло ни до оснивања пјевачке и трубачке групе.

Руски доктор био је задужен и за билећку болницу. Први љекар у њој био је Митрофан Семенович Попов, а његов помоћник Андреј Каритонович Белоскиј. Тада је настала и прва књиговезница и столарска радионица.

Духовном животу се придавала посебна пажња, а образовању, које је било гимназијског типа, још више. Биће да би то могао да буде разлог да је из кадетских клупа билећког Лагера 100 кадета Донског корпуса дипломирало на Београдском универзитету, 28 на Загребачком свеучилишту, 12 на универзитетима изван Југославије, 48 на војним академијама и 21 на посебним инжењерским школама.