Херцеговци из Суботице и свих делова Војводине, заједно са земљацима са друге стране Дрине, укупили су се и ове године на једанаестом Херцеговачком сијелу, у организацији ЗУ “Херцеговина” и још једном поручили да “Херцеговина цео свет насели, ал себе не расели”.

Уз звуке гусала, гангу, стихове Јована Дучића и Лазе Костића, аутентичне сиреве и вина,  уживало је 850 Херцеговаца, који су у различитим периодима дошли на сjевер Бачке, њихових пријатеља као и гостију из херцеговачких градова и општина.

Честитајући ЗУ „Херцеговина“ Дан Удружења – 15. фебруар, градоначелник Суботице Стеван Бакић подсетио је да су о кршевитој Херцеговини и карактерним цртама Херцеговаца писала значајна имена из српске науке и културе, али да многи сматрају да је најлепши запис о карактеру Херцеговаца исписао владика Николај Велимировић. „Херцеговачко вече“ у мени буди посебна осећања и емоције. Ја нисам рођен у Херцеговини, али сам растао уз свакодневне приче о Херцеговини и Херцеговцима. Њих ми је казивала поносна Херцеговка Цвијета Радуловић, рођена Бошњак, из Билеће, која ме је подигла, јер сам са непуне четири године остао сам, без мајке. Била је поносна и на свој род, и на свој крај. И вечерас је поносна, јер она ме гледа одозго. И ове сузе у мојим очима – то нису сузе човека који се боји. То су сузе човека који Херцеговце много поштује и воли”, поручио је у својој емотивној бесједи градоначелник Суботице.

Нико није био имун на ову бесједу првог човјека Суботице.

И њима је заискрила суза у очима.