Након година и година борбе нисам могла ни замислити да ћемо једнога дана бити вишечлана породица, што нам је одувијек и била жеља, прича нам своју причу Сандра Мијановић, мајка два пара близанаца из Требиња.

Да њихова животна прича спада у оне које нећете чути свакога дана, говори нам и податак да су иза њих двије, и то обје успјешне, вантјелесне оплодње које су их обогатиле за четири живота, а радили су их у клиници "Медицо С" у Бањалуци.Плаyволуме00:00/00:00Беаутифул Тиме-Лапсе НатуреллСцреен

"Увијек нам је била жеља за већом породицом, али како су године брака пролазиле, а ми се нисмо остварили у улози родитеља, жељели смо макар да добијемо једно дијете, па смо се након 10 година брака одлучили на вантјелесну оплодњу", казала је Сандра.

"Николија и Никодина су рођене 15. октобра 2017. године из првог поступка вантјелесне оплодње", прича Сандра и додаје да је сама борба за потомство врло тешка, али, како истиче, одустајања нема.
"Ту је много одлазака на разне прегледе, налазе, оперативне захвате и слично, али и у свему томе је потребна подршка породице", додаје Сандра.

Како је рекла, њима лично је значила подршка Удружења "Бебе", односно Снежане Мисите, предсједнице Удружења."И овим путем желим да јој захвалим за све што је радила за нас и што ради и даље за све парове", искрена је Сандра.Појашњава да је прва вантјелесна за њих била већи стрес него друга."То ишчекивање у самом процесу вантјелесне какав ће бити исход пункције, па послије и ембриотрансфера. Чекање налаза бете и касније трудноћа да се изнесе до самог краја су врло стресни", каже она и додаје да су све то заборавили када су се родиле њих двије.

"На другу вантјелесну оплодњу смо отишли 2020. године. Исте године 12. октобра из тог поступка смо добили Симону и Радослава. Сам поступак и све остало, као и трудноћа, прошли су лакше и опуштеније него прва, јер њих двије су биле наш вјетар у леђа", каже Сандра и појашњава да су и другу вантјелесну радили у клиници "Медицо С", гдје им је било као код куће.

"Тако да рођењем млађих близанаца ми смо били потпуни и остварених жеља. Од борбе да добијемо једно дијете ми смо добили њих четворо", прича нам ова мајка.

Како нам говори, од тада је код њих увијек весело, не фали им никад граје, игре и никада им не може бити монотоно.

"Свакодневица је из дана у дан изазовна. Увијек фали времена, али не каснимо никада. Дан почињемо спремањем старијих девојчица Николије и Никодине за вртић, док млађи близанци Симона и Радослав и ја остајемо код куће, вршећи свакодневне обавезе као и свака мајка", појаснила је Сандра. Истиче да радне дане проводе у трци за обавезама, вођењем дјеце на разне активности."Викенд користимо за уживање. Не гледамо на сат", прича мајка четири малишана.Како је рекла, и старије дјевојчице помажу око млађих, пазе их, играју се, те помогну им у ономе што млађи не могу још да савладају."Углавном, уигран смо тим. Вријеме највише са дјецом проводим ја, јер нам је тата због посла одсутан од куће по мјесец-два дана. Али за то слободно вријеме тата надокнади све што није ту", каже Сандра.Како је кроз смијех рекла, Николија и Никодина воле да кажу да, када тата стиже, стиже и демократија.

"А ако дјецу питате шта мајка највише воли, рећи ће читање приче за лаку ноћ", завршила је причу ова срећна мајка.