Прије тачно 134 године, 30.11.1883. године у „Школском листу“ објављена је репортажа о предјелима између Требиња, Гацка, Фоче, Пљеваља, Бијелог Поља, Пријепоља и Нове Вароши.
Непознати аутор у овом првом српском педагошком часопису описује Требиње као „најроднији предео у Херцеговини“, али и помиње „силне куле“, ријеку Требишњицу која „топи“ Попово поље, 11.500 душа, манастире Завала и Дужи, те села Орашје, Величани, Драчево, Пољице...
„Школски лист“ је први српски педагошки часопис, који је првобитно у Новом Саду, и то од 1858. до 1864. године, затим у Будиму од 1864. до 1866. године, па у Сомбору од 1866. до 1910. године, и на крају у Сремским Карловцима.
Иницијативу за његово покретање дао је др Ђорђе Натошевић, који је уочио да се без сталног педагошког гласила не може обезбиједити стручно усавршавање учитеља.
Током 1866. и у 1867. години уз лист је излазио и мјесечни додатак назван „Пријатељи србске младежи“, који је имао своју годину излажења и нумерацију.
У првој години изашло је 12, а у сљедећој 24 броја. Сам лист је излазио недељно, двонедељно и мјесечно.
У његовим прилозима расправљало се о педагогији и настави, превођена је страна литература, праћене су активности школских радника. Скоро сви тадашњи педагози нашли су се на страницама овог листа.
