Најважнији списи за изучавање раног средњег вијека на простору Босне су дјело византијског цара Константина VII Порфирогенита „О управљању царством“ или, како се често назива у историографији „Спис о народима“, речено је на предавању професора Бојана Крунића које је одржано у Центру за културу и информисање.

У научним круговима, како се чуло на предавању, постоје и тумачења која су у интересу других етничких и националних скупина на простору Босне, чији је циљ доказивање њиховог постојања у раном средњем вијеку.Константин Порфирогенит је своје дјело написао средином 10. вијека са намјером да то буде приручник његовом сину насљеднику Роману II. У тим списима византијски цар је јасно дефинисао границе српских средњовјековних држава.Бојан Крунић, виши асистент Филозофског факултета Пале, каже да се сигурно у једном таквом спису не би нашле неке непровјерене и нетачне информације. „Ту је податак гдје су се тачно налазиле српске државе, а то су Србија, Неретванска област, Захумље, Травунија и Дукља и он је јасно територијално разграничио те области. У поглављу  насловљеном „О Србима“ је земља у којој сада живе и он помиње земљицу Босну и два значајнија града у том периоду“, рекао је Крунић.