У нашеме селу, у Љубомиру, биле су неколике Капоруше и доста đеце.

Шта ћу ти причат, све једно другоме до ува.

Једне вечери уз огњиште у Петра Тодорова искупио се комшилук. Води се учевни разговор. Главну ријеч води учитељ Вељо.

Дође ријеч до наталитета.

Шта му је то наталитет?

Учитељ Вељо објашњава како наталитет море да расте и да опада.

Па шта му је то наталитет, учитељу, протумачи ти мени то по нашем! - каже Петар.

- Наталитет ти је, беде, рађање ђеце. Кад иk се малo рађа, наприлику једно-двоје у свакога брачнога пара, онда наталитет опада, а кад ик је троје-четверо и више онда наталитет расте. Кад наталитет опада смањује се број народа једној држави. Ево, у нас у Југославији наталитет расте па сe повећава и број становника. Готово у свакога има најман по троје па до деветеро и вище. Ако имаш девет синова дође ти краљ за кума.

- А има ли држава у којима се смањује број народа? пита Петар.

- Има, ђеде! Напримјер у Француској се смањује брoj становника, јер се у њик рађа мало ђеце. То је у њик велиki проблем - каже учитељ.

“Добро би било да им неко каже: нека се жене од Kaпора! - вели ђед.