Ћетко Тривков Томашевић, са једним рођаком, чувао овце на катуништу, у Сомини. Изненада, на једном уском пролазу, сусрету се са међедом. Рођак се скрајне иза једне стијене и пожури да тражи чобане у помоћ који су били предалеко од њих. Ћетко се ухвати у коштац с међедом. Лијевом га руком шчепа за ноздрве, а десном му сјури нож испод плећке право у срце. Попрска га велика крв, али он настави џарати ножем по нутрини међедовој, наваливши се свом снагом на њега, како га не би могао закачити шапама. Ћетко је изгледао стравично – окрвављен, подеран, али је снага све више притицала и био је увјерен да ће надвладати међеда, чије је тијело све више почело да немоћа. У погодном моменту, одскочио је назад и међед се убрзо скљокао на пролазу.

Већ је почео да скида међеду кожу, када су пристигли чобани и рођак, кога Ћетко оштро укори што га је напустио кад му је највише смрт пријетила, а затим мирно настави започети посао, као да се претходно ништа није ни десило.