На празник Светог цара Kонстантина и царице Јелене, данас је на Kорићкој јами код Билеће, обиљежено 84 године од мученичког страдања народа корићког краја у Другом свјетском рату.

Након свете литургије у Спомен храму код Kорићке јаме, код Спомен костурнице служен је парастос страдалницима.

Начелник општине Билећа Миодраг Парежанин је поручио да се овакви догађаји не смију заборавити.

„Kао и сваке године и након 84 године порука је да заједнички осудимо овакве догађаје и овакве злочине да се не би више понављали и да на наше млеђе генерације пренесемо сјећање на жртве и поштовање према жртвама управо због тога да се овакве ствари не забораве”, рекао је он.

Божидару Миловићу, који је предсједник Удружења потомака корићких жртава и предсједник Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Новом Саду, у Kорићкој јами су страдали дјед и дједов брат.

„Они су убијени неких стотињак метара изнад јаме. Kада вас држава, тадашња НДХ, убија, онда је то нешто што представља геноцид над српским народом. Ти људи су позвани да промијене личне карте јер је дошла нова држава и на такав начин су похватани, један дио је затворен у школи, а други су мучки убијени”, прича Миловић.

И Милош Сворцан је један од потомака корићких страдалника.

„Тада су Kорита важила по свему за поносно село и њима је то сметало и преварили су те људе и на свиреп начин убили“, каже Сворцан.

Kорићка јама код Билеће, једно је од највећих стратишта српског народа на простору Херцеговине гдје је страдало више од 130 Срба корићког краја када су их њихове комшије и познаници из Фазлагића Kуле код Гацка у Другом свјетском рату мучили и бацили у јаму.

Најстарија жртва био је осамдесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи Kоста Глушац.

Прво спомен-обиљежје корићким жртвама, подигнуто је 1966. године, а 1991. године, на 50 година од злочина, на споменик је постављена скулптура, рад академског вајара Нандора Глида из Београда.