У вријеме када је аутомобил у Београду, а још више у Херцеговини, био ствар престижа, Невесињац Секула Зечевић постао је власник фирме „Велауто“ – генералног заступника америчког „Доџа“ за Краљевину СХС, касније и Југославију. Рођен 1892. у Невесињу, школован у Бечу, ратник и носилац Албанске споменице, Зечевић је у међуратном периоду израстао у угледног трговца и привредника престонице.

Његове рекламе из 1927. године свједоче о гаражи и радњи у Београду, касније и представништвима у Загребу, Скопљу и Новом Саду. „За ова кола не постоји брдо, бара или хрђави путеви“, обећавале су новине. Залагао се за оснивање београдског сајма аутомобила, улагао у архитектуру и ширио трговину, али није заборављао ни сиротињу, редовно помажући хуманитарне акције и студенте.

Од 1935. био је народни посланик. У Скупштини се борио против економског ропства и за Херцеговину тражио храну, водоводе и школе. У соколским редовима истицао се као старјешина београдског друштва, а 1936. објавио је књигу „Сиромаштво Југославије“, оштру анализу привредне кризе.

Секула Зечевић је живио у времену великих амбиција и ломова, везујући своје име за успон аутомобилизма у земљи, али и за национални и социјални рад. Преминуо је 1978, оставивши траг и у култури – Фонд при САНУ носи његово име, а његов син Ђорђе наставио је традицију задужбинарства и привредног стваралаштва.