У навечерје великог празника Покрова Пресвете Богородице, у тишини чемпреса и под сводом октобарског неба, манастир Дужи заблистао је у молитвеном миру и свечаној радости.
Као што је већ годинама обичај,ова древна обитељ, у чијим зидовима одјекују кораци времена и молитве, прославља сутра своју славу управо на овај благословени дан.
Празнично вечерње богослужење са петохљебницом служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, са бројним свештенством и свештеномонаштвом.
Манастирска порта, обасјана свијећама и лицима вјерних, била је испуњена молитвом, тишином и топлином сабрања.
У надахнутој и лирски прожетој бесједи, Митрополит Димитрије говорио је о дубоком смислу празника Покрова — о благом застирању Мајке Божије над свима који траже утјеху и снагу, о њеном милосрђу које не познаје границе. „Као што је анђео Гаврило рекао светој Богородици: Не бој се,
Марија, само вјеруј — тако и ми треба да отклонимо сваки страх, да вјерујемо и радујемо се“, поручио је Митрополит, позвавши народ да у тишини срца пронађе оно што је вјечито — повјерење у Бога и љубав према ближњима.
Након службе, духовно вече настављено је у просторијама старе школе при манастиру, гдје је представљена књига „Епархија Захумско-херцеговачка у вријеме Светог Василија Острошког“ аутора Велибора Шиповца.
О дјелу су говорили отац Теофил, настојатељ манастира Дужи, и проф. др Далибор Петровић са Богословског факултета у Фочи, нагласивши значај књиге као духовног и историјског сведочанства. Издавачи су Епархија Захумско-херцеговачка и приморска и Архив Српске православне цркве.
Посебан тон вечери дала је изложба портрета устаника под називом „Хероји Херцеговине“, ауторке Биљане Ристић. Њени радови, настали техником сјекотине на каменој подлози, као да су извезени самим дахом херцеговачког камена — грубог, постојаног и памтљивог. У порти су тако оживјели ликови Богдана Зимоњића, Пека Павловића, Петра Радовића, Стојана Ковачевића, Пера Тунгуза, Максима Баћевића, Мића Љубибратића, архимандрита Милентија Перовића и других вођа Невесињске пушке, као и грофице Јохане Меркус — племкиње из Холандије која је својим срцем и мачем стала уз херцеговачке устанике.
Тако је манастир Дужи, уочи славе, поново постао мјесто гдје се историја и молитва преплићу, гдје се вјера прожима са завичајним каменом и гдје се у свакој свијећи назире лик Пресвете која покрива све народе својим светим омофором.
Сутра, на сам празник Покрова Пресвете Богородице, у манастиру ће од 8 часова бити служено јутрење, а у 9 часова архијерејска литургија.
