У организацији Јавне установе „Културно спортски центар“ Гацко и СПКД „Просвјета“ Гацко,  у четвртак 16.10. 2025. од 19.00 часова у Парохијском дому у Гацку биће представљена књига поезије „АКО МЕ ТРАЖИШ“,  аутора Јована Братића из Невесиња.

О књизи ће говорити:

Професорица српског језика и књижевности Драгана Турањанин, књижевница Драгица Ивановић и аутор Јован Братић;
Стихове  Јована Братића  ће говорити професорица српског језика и књижевности  Анђелина Никчевић и музичар и књижевник Горан Дука.

Горан Дука  ће такође, својим наступом музички употпунити ово поетско вече.

Позивамо све љубитеље књижевности и  поезије да дођу на промоцију и проведу угодно вече у друштву аутора  и његових колега.

Јован Братић рођен је 19. јануара 1974. у селу Подграђу,  код Невесиња.
Објавио је пет збирки пјесама: Олујна лета (2001), Крик шапата (2005), Од
побуне до покора (2008), Вјетрови су пробудили сјенке (2021) и Ако ме тражиш (2025). Пјесме су му објављиване у склопу многих часописа зборника и књига а заступљен је и у антологији савремене српске лирике у источној Херцеговини, Херцеговачки вијенац (2014. и 2020.).

Више пута награђиван у области поезије. 

Аутор је неколико самосталних стрип албума са историјским темама.
Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Удружења стрип
аутора и обожавалаца стрипа Републике Српске“ Девета димензија“, као и члан Удружења стрипских уметника Србије и редован сарадник стрип магазина
Parabellum. 
Учесник је више колективних изложби стрипа, илустрација и слика. Јован Братић свира гитару и компонује своје пјесме. Аутор је маскоте Еро, симбола традиционалне манифестације „Невесињска олимпијада“.

Немања Девић о  књижевности Јована Братића 

„Вођен светлим традицијама Шантића и Дучића, а инспирисан новим
поглављима српске историје, Јован Братић није само песник, већ и
аутентичан глас Херцеговине. С једне стране, тај глас подсећа на величину и
снагу древног Косова, али и недавно минулог Одбрамбено-отаџбинског рата.
С друге стране, он подсећа и на наше мане и жигоше оне који су отпали од
завета, а заоденули су се у српске хаљине. Не да нам да поразе називамо
победама! Ослоњен је на претке, а обраћа се потомству; носталгичан а опет
радостан. Сажет је, а казује много тога. Проговара епски, али су му мотиви
чисто лирски. Поникао је на камену, а остао вечито загледан у звездано небо.
Једино тако, напослетку, и може се бити у исто време и традиционалан и
савремен – свевремен“.