Ко су били Свети Сергије и Вакх

Према предању, Свети Сергије и Вакх били су угледни римски достојанственици на двору цара Максимијана, сувладара цара Диоклецијана (286–305). Одбивши да се одрекну Христа и поклоне римским боговима, осуђени су и погубљени у Сирији, гдје се убрзо развио њихов култ који се проширио по цијелом хришћанском свијету.

Срђевдан се обиљежава као мрсна слава, осим ако падне у сриједу или петак, када се пости.

Празник дубоких коријена

У средњовјековној Зети Срђевдан је имао посебан значај. Под царем Јустинијаном I (527–565), који је овим свецима подигао цркву у Цариграду, њихово поштовање проширило се и на запад — посебно на подручју између Драча и данашњег Дубровника, гдје је постојало више од 15 цркава посвећених Светом Сергију и Вакху.

Један од најважнијих трагова тог култа је црква Светог Сергија и Вакха на Бојани, у којој су током 11. и 12. вијека сахрањивани владари династије Војислављевића. Након обнове крајем 13. вијека, коју су извршили краљица Јелена Анжујска и њени синови Драгутин и Милутин, црква је могла примити и до 3.000 вјерника.

Страдање и мошти светитеља

Цар Максимијан, разгњевљен њиховом вјером, наредио је да им се одузму војничке части и да буду послани у изгнанство. Свети Вакх је преминуо под батинама, док је Свети Сергије мучен и посјечен у граду Ресафи у Сирији, која је у 6. вијеку постала велико ходочасничко мјесто познато као „Сергиополис“.

Према предању, приликом преноса моштију Светог Саве из Трнова, у Милешеву су донесене и мошти ових светитеља, о чему свједоче и најстарије фреске у манастиру.

Народно вјеровање: Шта данас не треба радити

Земљорадници на Срђевдан пазе да не износе волове на поље, јер се вјерује да на овај дан не ваља орати. Овај обичај симболично означава дан починка и поштовања светитеља, чији се култ у народу дубоко укоријенио вијековима.