Завршен 17. Меморијални турнир „Љубинко Акшам“ – Дан радости, сјећања и ђечје игре под требињским небом.

Требиње је данас поново дисало срцем спорта и ђетињства. На зеленим теренима, у шаренилу дресова и осмијеха, завршен је 17. Меморијални турнир „Љубинко Акшам“ – дан када се играло за част, другарство и сјећање.

У генерацији 2014. годишта, пехар побједника понијели су млади фудбалери ХШK Зрињски, друго мјесто припало је НK Широком Бријегу, а треће ФK Даниловграду.

Посебна награда портала Херцегспорт, која носи име Љубинка Акшама, припала је Марку Kнезовићу из Широког Бријега.

У генерацији 2016. годишта, заслужено славље припало је ђечацима ХНK Чапљина, док су друго и треће мјесто заузели УШK Фортуна и ХШK Зрињски.

Ласкаво признање „Љубинко Акшам“ понио је Марк Шиљег из Чапљине – ђечак ведрог осмијеха и великог срца.

Требиње је данас било више од спортског града – било је град радости и сјећања, мјесто гђе се игра мијешала с емоцијом, а сваки аплауз имао значење. На трибинама, међу родитељима, тренерима и пријатељима, посебно се издвајао глас једне мајке – тих, али дубок као молитва.

„Поносна сам мајка мог Љубинка, срећна сам кад видим оволико ђеце која су се данас окупила. Захваљујем свима у Омладинској школи Фудбалског клуба Леотар, који чувају успомену на мог сина. За мене је то велика сатисфакција, знам да нас Љубинко посматра са неког бољег мјеста и навија за свој Леотар. Драго ми је да није заборављен“, казала је, кроз сузе, Смиља Акшам.

И баш у тим сузама и осмијеху – у тој тихој снази мајке – садржана је суштина овог турнира. Није то само фудбалско надметање, него жива успомена на ђечака који је волио игру, другове и Требиње.

Док су трофеји сијали на сунцу, а малишани позирали с осмијехом, чинило се као да негђе, изнад трибина, Љубинко заиста гледа и тихо се смијеши – поносан што је његово име постало симбол доброте, игре и херцеговачког спортског срца.