Многo се данас бусамо патриотизмом, српством, националним идентитетом.
У држави, у региону, у граду...
Ево прилике да се, најзад, покажемо и докажемо — не ријечима, него дјелом.
На требињском гробљу, у трави и лишћу, леже два оборена крста.
Под њима — двојица војника 14. пешадијског пука Тимочке дивизије, који су нам прије више од једног вијека донијели слободу.
Светозар Вељковић, син Драгутина, из околине Књажевца, борац 3. батаљона, митраљеског одјељења 14. пешадијског пука, преминуо је у Требињу од тешке грознице — само неколико дана након што је његова јединица ослободила град у новембру 1918. године.
Радисав Станковић, син Светозара, из села Криви Вир код Књажевца, војник 1. чете, 3. батаљона истог пука,
погинуо је 1. јануара 1919. године на Беговића кули,
у немирима који су пратили крај Великог рата. Обојица су сахрањена на требињском гробљу.
На мјестима гдје су им браћа подигла крстаче —
данас стоји само тишина, блато и заборав.
Ни камена, ни имена. Само трава и вјетар.
Прошло је 107 године откако их је земља примила.
А ми, потомци слободе коју су нам оставили, имамо дуг да им подигнемо крстове који ће поново стајати усправно,
као што су и они стајали кад су носили пушку и заклетву.
Да се зна гдје почивају Светозар Вељковић и Радисав Станковић, да се зна гдје су легли Тимочани који су у Требиње донијели слободу. Зато позивамо све — грађане, институције, потомке и пријатеље да се укључе у акцију обнове и подизања крстова двојици Тимочана.
То је најмањи знак поштовања према њима, и највећи испит нашег достојанства.
А можда је вријеме и да Требиње добије улицу Тимочке дивизије да се памти како су, под маглом новембра 1918,
браћа са Тимока у маршевима слободе стигла у наш град.
Нека ове ријечи буду подсјетник, управо сада —
уочи Дана ослобођења Требиња у Првом свјетском рату да слобода није поклоњена, него освојена знојем, крвљу и жртвом људи чија имена једва стоје на камену.
И кад им се крстови подигну, нека један свештеник
изговори над њиховим гробовима старо опијело,
да им се душа раја нагледа и да се небом разлије онај мир који само Бог дарује праведнима.
Слава јунацима!
Нека им крстови поново стоје усправно —
онако како су и они стајали кад су доносили слободу.
И нека се њихова имена, из земље и тишине, поново зачују као благослов:
Светозар и Радисав — два Тимочана под небом Херцеговине.
