У Радио Билећи навикли смо наше слушаоце и читаоце да им представљамо младе, талентоване и перспективне људе – оне који својим трудом, понашањем и успјесима заслужују да се о њима чује. Овога пута одлучили смо да пажњу посветимо једној, на први поглед, тихој и ненаметљивој, али по свему посебној дјевојци. Ријеч је о Сашки Илић, дјевојци која у сваком смислу заслужује поштовање и похвале својих суграђана. Она је примјер младима – изузетна спортисткиња, одличан ученик четвртог разреда опште гимназије, дивна сестра и кћерка, те понос једне осмочлане породице.

Карате клуб „Херцеговац“ годинама је познат као један од најуспјешнијих спортских колектива у нашој општини, а међу многобројним каратистима које је изњедрио, Сашка је једна од оних који се посебно издвајају. Њена спортска прича траје већ тринаест година, а данас је један од најмлађих карате мајстора у Републици Српској. Како каже, љубав према каратеу наслиједила је од оца – најприје кроз његове приче о значају овог спорта за здравље и карактер, а потом и гледајући фотографије са његових такмичења које су јој постале додатна инспирација.

„Са својих пет година хтјела сам да се увјерим у то и од тада почињем да градим своју спортску каријеру која траје већ тринаест година. Данас себе не могу да замислим без тренинга, јер су постали обавезан дио мог дана и увијек ми добро дође један тренинг након учења. Тиме избацујем негативну енергију и осјећам се много лакше“, прича нам Сашка.

Сматра како није толико битно да ли је носилац плавог или црног појаса, јер јој циљ није био само да буде карате мајстор, него да освоји што више купова и званичних такмичења.

„Наравно, не поричем да је лијеп осјећај када кажем да имам положен црни појас, нарочито због тога што ме дјеца у клубу више поштују, па ми се чак и у школи на неки начин диве. Сматрам да ништа није тешко уколико се ради с љубављу и ако то волимо. Тако је и са каратеом. Наравно да захтијева пажњу и концентрацију, јер ако желимо да напредујемо морамо бити сконцентрисани на сваки наш потез, али мислим да то није никаква потешкоћа већ само дио упорности“, додаје Илићева.

За свој успјех, прича нам Сашка, захвална је најприје својим тренерима.

 „Помоћ и подршку тренера бих могла да ставим на прво мјесто, јер у свакој ситуацији дефинитивно стоје испред мене. Да није било њих не би било ни мојих успјеха, а ни успјеха цијелог клуба. Неизмјерно сам им захвална на сваком загрљају након освојене медаље на неком такмичењу, а такође и на свим ријечима утјехе након пораза. Они су мој вјетар у леђа и када се најмање надам успјеху ту су да ме охрабре и дају сто посто себе да освојимо ту медаљу“, додала је Сашка.

У карате клубу „Херцеговац“ поносни су на Сашкине успјехе, како на такмичењима, тако и у школи. Петар Козјак, тренер у билећком карате клубу каже да је Сашка једна од најпосвећенијих спортисткиња коју је имао прилику тренирати.

„Сашка Илић, члан је нашег карате клуба од своје пете године. Од првог дана показује изузетну радну етику, вриједна је, марљива и изузетно талентована. Њена одговорност и посвећеност једнако долазе до изражаја, како на тренинзима, тако и у школским обавезама. Сашка је одличан ђак и активан учесник бројних школских секција, што додатно говори о њеној дисциплини и амбицијама. Спортски резултати су потврда њеног рада. Вишеструка је првакиња РС и БиХ. Учествовала је и на балканским првенствима гдје је достојно представљала свој клуб и заједницу. Својим понашањем, трудом и приступом спорту Сашка представља примјер младим спортистима и може бити узор свима који теже успјеху, кроз предан рад и истрајност“, истакао је Козјак.

Осим подршке својих тренера и клуба, Сашка је неизмјерно захвална својим родитељима и породици. Сматра да без њихове подршке ниједан успјех не би био потпун.

„Тренере стављам на прво мјесто, јер сматрам да сваку медаљу дијелим са њима. Наравно ту је и породица, тата, мама, сестре и мали брат, којима је осмијех на лицу и када побиједим и када изгубим. Максимално се труде да порази не утичу лоше на мене, јер сам особа која тешко подноси пораз. Али свака медаља је негдје мање битна у односу на њихову љубав и подршку. Не могу а да не споменем и велику подршку коју ми пружа друштво. Велики су ми вјетар у леђа и знам да су поносни на моје успјехе“, додала је Сашка.

Сашка долази из осмочлане породице у којој, како каже, влада најискренија топлина, подршка и љубав. У кући у којој живи шесторо дјеце увијек је живо и занимљиво, а најважније – увијек је неко ту да помогне и пружи ослонац. Тај осјећај припадности и одговорности носи и у школу и у спорт. У слободно вријеме Сашка помаже родитељима у породичном послу. Сматра да је родитељима од користи њена помоћ, а на тај начин и сама учи како да организује своје вријеме и усклади школске и спортске обавезе са послом.

„Занимљиво ми је, увијек имам да слушам нешто везано за школу о чему ми често причају млађе сестре, или неке животне приче старије сестре и родитеља, а најљепше ми је слушати малог брата како се труди да ми, уз што више детаља, преприча неки његов догађај. Сваком бих пожељела да осјети то и сигурна сам да би сви уживали у том рају“, додала је Сашка.

А, осим спортских успјеха, Сашка је и изванредан ученик четвртог разреда опште гимназије. Њени професори имају само ријечи хвале – истичу да је пожртвована у учењу, увијек спремна на сарадњу, друштвена и међу најомиљенијим у одјељењу. Управо то је чини посебном: једнако је успјешна у књизи као и на татамију. Посвећена и одговорна у раду, креативна, знатижељна и отворена. Као што је велики борац у каратеу, гдје је освојила бројне медаље, тако је и борац у освајању свега новог, каже Тања Бубрешко, професорка српској језика из Гимназије „Голуб Куреш“.

„Да је таленат за рецитовање, потврдила је на Светосавској Академији, на школским програмима поводом Свјетског дана поезије, на књижевним вечерима. Истиче се лијепим ћириличним рукописом, а одговорила је врло успјешно и литерарним изазовима. Под мојим менторством освојила је у мају мјесецу ове године прву награду „Млади Србиста“ на литерарном конкурсу Филозофског факултета, Пале, са темом: Кад ти је најтеже, дјеца ти се рађала“. Тиме се пласирала и на Љетњу школу у Тршићу. Сашкин рад је објављен у часопису за књижевност и културу “ Нова Зора“, број 87. Овим путем се и лично захваљујем госпођи Габријели Братић, кoja је Сашкин рад уврстила у поменути часопис. Задовољство је радити са оваквим ученицима, и нека Сашкин примјер не буде примјер само одличног и талентованог ученика, него и узор гимназијалцима како се воли и промовише своја школа и свој град“, каже Бубрешко.

Сашка је у раду написала да је веома рано схватила шта значи бити старија сестра – бринути, подржавати и бити примјер. Зато је, каже, посебно поносна на ову награду јер је схваћена љубав и величина вишечлане породице.

„Дата ми је мотивација и вјетар у леђа да наставим даље. Морам да кажем да је било прелијепо писати на ту тему јер сам је ја у потпуности осјетила и доживјела. Није било превише размишљања и смишљања, већ просто сама реалност помијешана са осјећањима и претворена у причу“, каже Сашка за Радио Билећу.

Због упорности, скромности и искрене посвећености, Сашка свакодневно биљежи успјехе на које може бити поносна. Она је узор младима који теже успјеху и доказ да се велики резултати постижу када се ради срцем, истрајношћу и чистом љубављу према ономе што волите.