У једном тихом кутку Мостара, где се Неретва лагано котрља под старим каменим мостом, а ваздух још увек чува ехо давних времена, живи младић по имену Митар. Завршава своје студије, а већ сада, у тим раним годинама, носи у себи ону дубоку, ненаметљиву снагу која се рађа само из истинске посвећености. Није он од оних који се размећу својим даровима; напротив, скроман је и досљедан, потпуно свој у мислима и осећањима, као да је изникао из саме земље коју воли и којом дише.

Сусрет са таквом младошћу увијек је дар – подсјетник да нови нараштаји носе у себи нешто чисто и снажно, вриједно најдубљег поштовања. А Митар нам то дарује ненаметљиво, кроз свој рад, кроз ону љубав према ономе што ствара, која се осјећа у сваком његовом кораку.

Најновији свједок његовог талента јесте пројекат „Звуковни пејзажи Западног Балкана“ и његово ауторско дело „На прагу Балкана“. Ту, кроз различите звуке и музику која се не може описати речима већ само доживјети у тишини слушања, он нам је полако одшкринуо врата нашег поднебља. Сваки тон, сваки шум вјетра или далеког звона, сваки мелос који се рађа из дубине, дозвољава нам да спознамо не само Балкан у његовој јединственој љепоти и меланхолији, већ и себе саме – оне скривене дијелове душе који се буди само пред таквим призорима.

Идеја за овај необичан подухват родила се у Мостару, међу људима који су читав живот посветили музици. Један од њих, Атила Аксој, са својом супругом и неколицином пријатеља, сањао је о томе да се кроз звучне атмосфере, ефекте и мелодије исприча прича која ће, кад је неко чује, одмах осетити дах Западног Балкана. Митар нам то прича са тихим узбуђењем у гласу, а ми наслућујемо колико је уживао у сваком тренутку тог стварања – изазов је био велики, али радост још већа, па је тако настала права чаролија.

„Цијелу ову причу створили су Мостарци“, каже он просто. „Пред мене је изненада искрсао конкурс Павроти центра, и било ми је неизмерно драго што се нешто такво дешава баш овдје, у нашој земљи, што се бавимо звуком. Рекао сам себи: морам учествовати. Примају само дванаесторо, али нисам се ни тренутка бринуо.“

Поред својих песама и видео записа, послао је и експерименталну радио драму „Жртва истости“, коју је створио на факултету и којом је освојио треће мјесто на конкурсу „Неда Деполо“ Радио Београд. И, наравно, био је примљен.

Гледајући га како говори о томе, са оним тихим сјајем у очима, човек осети да је пред собом неко ко је већ нашао свој пут – пут који води кроз звуке Балкана, али и дубоко у срце онога што нас чини људима.