Дједа Петар, унука Дуња и једна кеса пуна чепова. На путу до школе, њих двоје, свакога дана, скупљају чепове и на тај начин мисле и помажу Удружењу родитеља дјеце са аутизмом.

Све почело када је дјед Петар, пензионисани професор физичке наставе, сазнао од своје колегинице за кампању "Чеп за осмијех".

"Дођем овдје у нашу пошту  да уплатим неке рачуне, видим кутију видим чеп за осмијех, врати ми се оно што сам некад радио и помагао ђацима, ајде реко ја ћу то сам. Има од тога и више од годину дана.  Пошто радим у спорту, радим са много омладине и успио сам на тим спортским игралиштима, утакмицама, скупљам. Овдје је у Требињу било организовано прошле године у марту Европско првенство у одбојци, ја сам скоро донио 1000 чепова", рекао је Петар Чоловић.

Овај помало несвакидашњи хоби, дједа Петар је испричао својој унуци Дињу. Као шестогодишњакиња озбиљно је схватила и разумјела, да скупљањем чепова може да помогне неког другој дјеци.

"Видјела сам у дедином ауту да има пуно чепова, па сам га питала и рекао ми је то помаже дјеци и онда смо почели заједно да скупљамо. Много је то лијепо, ја волим да помажем другима. Ја свакога дана кад се враћам кући из школе  скупљамо много чепова, скупимо и по трибинама кад ми је тренинг у школи спорта, па тражимо около улазимо гдје има. Гдје код има чеп одврни. И моја млађа сестра Зоја исто скупља чепове, и кад је метални каже чеп, стварно се брине али још не зна шта је пластика", рекла је Дуња Рикало.

"Ја прије него што њу одведем у школу, радим у школи спорта, па у спортског дворани прикупим који чепић. Па онда одем по њу и док идемо према школи опет прикупимо, па кад идем по њу  да је вратим из школе покупимо. И све тако мало по мало. А она и ја смо анимирали све своје у породици да се чепови не бацају да се чувају", додаје Петар.

Чеп по чеп, и тако су до сада заједно прикупили 4175 чепова. Анимирали су читаву породицу, другаре у школи, па тако сада сви заједно учествују у овој хуманој мисији.