Како сам заволио Халида
Ми смо били дјеца из насеља Медаковине, тачније из улица Владимира Гаћиновића и Алексе Шантића.
Не могу тачно да се сјетим године али могло је то бит' давне 1986. У Херцеговини је припрема дрва за зиму озбиљна ствар а помоћ комшија и дан -данас је кључна. Ушегати или 'убрати дрва како се код нас каже ', па исјећи на кратко, исцјепати, сложити у дрварицу или сложити у подрум није мала ствар.
Комшија милиционер, Ибро Перван (онај што је проходао под Острогом) био је крупан, људескара.
Тог јутра био је у цивилу, у свом дворишту очекујући дрва. Паметан, поручио на вријеме у сред љета. Да се добро исуше због зиме.
Упек'о звиздан а ми дјеца жедни скачемо око његове зграде (Агијева зграда).
Комшија Ибро нас зовну и рече: 'Е 'вако дјецо, мени ће сад стић' дрва.
Ја ћу отић' до Нове радње да вам купим сок.
Ако ми помогнете да убацим дрва у подрум ја ћу вас вечерас пустити да уђете на башту хотела, пјеваће Халид Бешлић. Хоћете ли?
Чини ми се да није успио да изнесе своју понуду а ми смо већ скакали од среће. Халид Бешлић, еј!?
Мислим да смо тада оборили рекорд у убацивању дрва у подрум. Са нестрпљењем смо чекали вече.
Наравно, кући смо морали објаснити родитељима да ће да нас без карата пустити комшија Ибро.
Дошли смо до хотела и стидљиво стали на улазу у башту. Сјећам се зелене школске клупе и двоје људи који продају улазнице.
Ми смо погледом тражили комшију Ибра. Чим нас је спазио махну руком и приђе. Ово су моји! - рече на улазу и уведе нас. Одведе нас до саме ограде, први смо до бине. Остали гости сједе за столовима.
Излази Халид, млад и насмијан и поче са пјесмом. Повремено би нам махнуо или намигнуо а ми смо били најсретнији то вече на башти (тада већ жедни али то није битно). Нисмо могли да вјерујемо да гледамо и слушамо Халида Бешлића, већ тада легенду. Да стојимо на само 2.метра од њега.
Отишли смо кући радосни и испуњени. И никад га нисмо престали слушати.
Дуго сам очекивао неки његов београдски концерт али ето, није се дало. Тада сам га чуо и никад више.
Данас је отишла једна велика легенда народне музике, човјек, хуманитарац, боем, Халид Бешлић.
Нека му Бог да вјечни мир. Лака му земља.
Ја ћу Халида и његове пјесме и даље вољети.
