Прије 107 година српска војска побједоносно је умарширала у Невесиње означивши крај вишевјековног ропства у слободарској херцеговачкој варошици.

 

Због недостатка историјског материјала, о уласку ослободилаца у Невесиње 20. новембра 1918. године шира јавност је мало упозната. Најупечатљивији опис уласка српске војке даје Љетопис невесињског проте Јефта Вујовића:

 

„Српска војска, стваралац националне славе и величине, поносни својитељ и обновитељ Југославије, весник слободе Јужних Словена, чувар Балкана балканским народима, коју су ови крајеви нестрпљиво чекали толико векова, приспјела је преко Мостара у Невесиње уочи Аранђеловдана 7/20. новембра 1918. у 16 часова, под командом витеза Драгољуба Михајловића, капетана I класе. Силна снијежна мећава, која је витезове Бијелог Орла завила у бијели плашт, била је почасна паљба природе, која је притекла у помоћ народу Невесиња, опијеном пуноћом радости, да што достојније дочека највећег госта и пријатеља, што га је икад дочекало српско Невесиње. О како су били велики и срећни дани ослобођења и уједињења! Никад ниједна генерација српског Невесиња није доживјела пунију срећу и блаженство. Никада већи и поноснији побједник није ступио на тло Невесиња од српског војника уочи Аранђеловдана 1918. године... „

 

Пројереј Јефто Вујовић даље биљежи да је на Аранђеловдан у цркви у Невесињу служио свету литургију, а у Официрском павиљону осветио водицу и пресјекао славски колач првом југословенском команданту Невесиња, капетану Драгољубу Михајловићу, који је свечано тог дана прославио своју крсну славу у заједници са народом Невесиња.

 

„Пролазиће деценије, али доћи ће један Аранђеловдан, када ће Невесиње општом народном славом прославити успомену на овај велики дана, дан доласка Српске војске у јуначко Невесиње“, записао је прота Вујовић.