Генерација сада формираних, одраслих људи је прошле суботе, послије двије деценије, опет сјела у средњошколске клупе. Неки се први пут срећу од те 2006, док се неки свакодневно виђају. Јер, како су нам рекли, њихова генерација је, као ни једна прије ни послије, у већини остала да живи у Гацку.

Професорица машинске групе предмета и разредни старешина генерације 1987, Олга Лажетић каже да су били добри ученици који су, истиче са поносом, израсли у добре људе.

Послеподневно звоно их опомиње да је вријеме да се свако одјељење запути ка својој учионици. Испред њих су разредници са дневницима. А онда је почела прозивка.

„Професоре, и даље поправљам јединице“, шали се бивши гимназијалац, данас успјешни стоматолог.

Рапортирају бившим разредним старешинама шта су за двије деценије урадили и куда их је живот водио. Већина је задовољна постигнутим.

Александар Лојовић је у средњој школи упознао и своју животну сапутницу. Остао је у Гацку и није се покајао.

Јелена Црногорац данас живи у Београду. Са многима је у контакту, али има оних које није видјела 20 година. Када се осврне на сам дан матуре, каже да им је било важно да буду лијепи и да се добро забаве.

Дружење је испунило очекивања, а нови састанак су заказали за 10 година.