
Утврђење Дракуљица – тихи чувар који носи много више од камена и успомена. Подигнута на узвишењу изнад Билећког језера, изложена вјетру и тишини, Дракуљица је чувала један од најважнијих прилаза Билећи.
На топографским картама ово утврђење означено је као „Werk V Draкuljac“, што свједочи да је било пето утврђење које је Аустроугарска изградила у периоду од 1883. до 1884. године. Иако је ријеч о сложеном војном објекту, изграђено је у рекордном року – за само годину дана. За Аустроугарску је имало изузетан стратешки значај, јер је контролисало јужни прилаз Билећи долином Требишњице, односно правцем из Требиња.
Само утврђење Дракуљица, каже кустос-историчар Музеја Херцеговине Симо Радић, припада такозваном појасном систему утврђења које је градила Аустроугарска. Тај систем представљао је јединствену одбрамбену линију која се простирала од Требиња до Автовца.
Након Берлинског конгреса 1878. године, аустроугарским властима било је потребно извјесно вријеме да учврсте војну, а потом и цивилну управу на овом простору и уклопе га у административни систем монархије. Већ почетком осамдесетих година 19. вијека почиње изградња читавог низа утврђења, међу којима је и Дракуљица. Саграђена је од врхунски клесаног камена, чији квалитет и данас привлачи пажњу.
„Сви ти објекти су на неки начин типски грађени, били су опремљени и оспособљени за коришћење артиљерије, неколико десетина војника је могло бити смјештено у њима, а биле су опремљене свим оним што је потребно да се издржи један одређен период опсаде, оне су грађене са посебном пажњом зато што су се налазиле на граничном дијелу и служиле су као врста штита према Црној Гори. Значај ових утврђења нарочито се показао у вријеме Првог свјетског рата и тих првих акција када црногорска војска креће у акцију и када долази до првих сукоба, тако да су оне за аустроугарску биле од виталног значаја. Занимљиво јесте да се у околини Билеће одређени број караула користио и након Првог свјетског рата, негдје до тридесетих година када је војска Краљевине Југославије заправо их напустила и повукла се у постојеће касарне у самом граду„, прича кустос-историчар Музеја Херцеговине Симо Радић.
Као и остала аустроугарска утврђења у околини Билеће, Дракуљица је грађена од клесаног камена, пажљиво прилагођена природном рељефу и пројектована да издржи дуготрајне опсаде. Њен значај није се огледао само у снажним зидинама, већ и у изузетном положају са којег се контролисала шира околина, погледу који и данас открива зашто је управо овдје историја бирала да остави свој траг.
Са овог узвишења пружа се видик на Билећко језеро, околна брда и правце којима су се некада кретале војне јединице. Управо је доминантан положај био један од кључних разлога због којих је Дракуљица изграђена на овом мјесту.
Осим војног значаја, данас ова тврђава представља и вриједно свједочанство градитељског умијећа свога времена. Иако су прошле 142 године од њене изградње, масивни камени зидови и даље одолијевају времену и свједоче о квалитету аустроугарске војне архитектуре. Топовска платформа имала је капацитет за десет топова, а посебну занимљивост представљао је лифт којим је муниција допремана из подземних складишта до артиљеријског положаја.
„Смјештена је на 483 метра надморске висине, слична утврђења грађена су у околини Мостара што је јако занимљиво. Ово је једно типско утврђење са артиљеријском платформом и смјештајним дијелом правоугоног облика који је изломљен лучно на четири дијела, у позадинском дијелу је било двориште које је ограђено зидом,а на тој страни се заправо и налазио улаз. Сама топовска платформа је капацитета за десет топова, имала је чак и лифт за лакше допремање муниције из подземних складишта„, каже Радић.
Осим што представља значајан споменик војне архитектуре, Дракуљица данас има и велики потенцијал да постане важан дио туристичке понуде Билеће.
У Туристичкој организацији општине Билећа истичу да су управо тематске туристичке руте, које повезују културно-историјске локалитете и природне љепоте, један од најпопуларнијих облика туристичке понуде.
„Неке од највећих предности су: одличан положај и поглед на околину, аутентичан камени амбијент и историјска прича, близина Билеће и Билећког језера, могућност спајања са активним туризмом, пјешачке туре, бициклизам и фото туре, потенцијал за културне догађаје, концерте, позоришне представе.Сасвим је реално очекивати да тврђава Дракуљица уђе у туристичку понуду општине, јер се већ сада наводи као једна од знаменитости коју туристи треба да обиђу. Тврђава се већ помиње у промотивним садржајима као историјски локалитет са видиковцем изнад Билећког језера, а њен положај уз магистрални правац према Требињу, Херцег Новом и Дубровнику додатно јој даје туристички значај„, каже Тамара Табаковић директор ТУ Билећа.
Туристички радници сматрају да су највеће предности Дракуљице њен изузетан положај, аутентичан камени амбијент и богата историјска прича. Близина Билеће и Билећког језера, као и могућност повезивања са пјешачким, бициклистичким и фото-турама, додатно повећавају њену туристичку вриједност.

Овај локалитет, истичу, има потенцијал и за организовање културних догађаја, концерата и позоришних представа на отвореном. Будући да се већ налази у промотивним туристичким материјалима као историјски локалитет са видиковцем изнад Билећког језера, а да се налази уз магистрални пут према Требињу, Херцег Новом и Дубровнику, Дракуљица има све предуслове да постане једна од најпрепознатљивијих туристичких тачака Билеће.
„Најважније је: уредити приступ локалитету, поставити туристичку сигнализацију и информативне табле. Заштити и очистити локалитет, направити квалитетне фотографије и видео промоцију, укључити га у туристиче руте и понуду општине, организовати догађаје, туре или културне садржаје, промовисати га кроз друштвене мреже, медији и туристичке сајмове, повезати са са другим атракцијама као је Билећко језеро“, сматра директорка билећке Туристичке организације.
Стручњаци сматрају да би Дракуљица, уз релативно мала улагања, могла постати једна од најзначајнијих туристичких атракција Билеће.
Заљубљеници у историју, природу и планинарење истичу да Дракуљица није посебна само због своје прошлости, већ и због јединственог погледа који се са ње пружа. Док су некада војници са овог мјеста осматрали прилазе Билећи, данас посјетиоци кажу да долазе како би уживали у миру, природи и једном од најљепших видиковаца у овом дијелу Херцеговине.

„Прије свега требали би прво да се среде прилази, доста људи долази у Билећу и мислим да би били одушевљени да могу да оду на један такав видиковац, да гледају предивне пејзаже, онај поглед је јединствен, туристи желе да виде природу, да виде нешто што Билећу одваја од некик других подручја и мјеста гдје иду.„
„Волим да шетам и боравим у природи, а Дракуљица је једно од омиљених мјеста гдје може да су ужива у миру, тишини и прелијепом погледу на Билећу и Билећко језеро. Сматрам да ова тврђава има велики туристички потенцијал и да би је требало још више уредити и промовисати, како би што више људи открило њену љепоту. За нас који живимо у Билећи, Дракуљица је мјесто за шетњу и боравак у природи.“, кажу Билећани.
Дракуљица није била значајна само у вријеме Аустроугарске. Војска Краљевине Југославије користила је ово утврђење све до 1934. године, када је напустила погранична утврђења и своје јединице премјестила у касарне у самом граду.
Током Првог свјетског рата у непосредној близини утврђења изграђен је већи број каверни – укопаних склоништа у камену намијењених за заштиту војника од артиљеријских напада. У Другом свјетском рату Дракуљица је поново имала војну улогу. Италијанска војска је ојачала њен одбрамбени систем изградњом кружних бункера, чији су остаци и данас видљиви.
Као и већина аустроугарских утврђења у околини Билеће, и Дракуљица је данас препуштена зубу времена. Ипак, њене зидине и даље свједоче о једном важном историјском раздобљу и представљају значајан туристички потенцијал.
Некада једна од кључних тачака одбране источне Херцеговине, данас је Дракуљица мјесто на којем се сусрећу историја, природа и тишина. Њене зидине више не чувају границу, али и даље чувају сјећање на вријеме када је Билећа била једна од најутврђенијих тачака овог дијела Херцеговине. Управо зато, Дракуљица није само споменик прошлости – она је драгоцјен дио насљеђа који заслужује да буде сачуван, уређен и представљен будућим генерацијама.