Наши људи:

„Можда звучи као фраза, Требиње је моја оаза мира и релаксације. Волим риболов, волим поезију и наше пјеснике. Волим Дучића. Мислим, ја сам Дучић па морам да волим Дучића, ха-ха-ха... Волим и Ракића, Црњанског... Заиста волим велики број наших пјесника. Када бих сада размишљао о свом дјетињству размишљао бих о Стефану као о немирном дјетету кога није могло ништа везати чак ни за књигу. Мислим да је тај мој младалачки, немирни дух, у том раном дјетињству одредио чиме ћу ја да се бавим. Волио сам да се пењем по дрвећима, да идем по ријеци, да прескачем сплавове... Та комбинаторика, сналажљивост, окретност коју добијеш у дјетињству, касније може да буде од велике помоћи“, прича нам са осмијехом најмлађи србијански васкуларни хирург, наш Требињац, доктор Стефан Дучић.